Очување традиције и духа боемске четврти

http://www.politika.rs/scc/clanak/385374/Ocuvanje-tradicije-i-duha-boemske-cetvrti 

Градска лепотица је изглед какав данас има добила 1966. године, када је пројекат за њено уређење урадио архитекта Угљеша Богуновић – Реконструкција ће бити настављена у септембру кад сезона умине – За ноћне клубове овде нема места – Велики залогај за неимаре биће и обнављање оронулих фасада
Аутор: Ана Вуковићсубота, 22.07.2017. у 20:22
Скадарлијски ресторани често су домаћини кухињама разних земаља
Подсећање на културу старог Београда (Фотографије Зоран Анастасијевић)
Градски менаџер у шетњи са нашом новинарком
Фасаде којима предсоји обнова
Скадарлијски ресторани често су домаћини кухињама разних земаља
Подсећање на културу старог Београда (Фотографије Зоран Анастасијевић)

Становници некадашњег ромског насеља Шићанмале нису могли ни да сањају да ће њихови узани, блатњави сокаци са чатрљама облепљеним блатом и сa тршчаним крововима постати један од главних туристичких адута нашег града. Скадарлија, чувена домаћа боемска четврт, нескромно названа „српским Монмартром”, дух који познајемо почела је да добија од 1901. године када су београдски интелектуалци и љубитељи чашице после рушења кафане „Дарданели” морали да потраже ново место за дружење. Данашњи изглед градска лепотица добила је 1966. године, када је пројекат за њено уређење урадио архитекта Угљеша Богуновић. Минуле деценије нису радиле у њену корист. Зуб времена озбиљно је нагризао овај боемски „микрокосмос”.

Калдрма по којој је улица препознатљива сада је оштећена. Околне, руиниране фасаде претећи се надвијају над гостима начичканих ресторана. Време је да Скадарлија добије ново – старо рухо.

Обнова Скадарлијске чесме на врху улице тек је „загревање”, а важни радови наставиће се кад умине туристичка сезона.

– Гости у Скадарлију највише долазе у току лета, али има их целе године. Изашли смо у сусрет власницима ресторана, па ће реконструкција бити настављена у септембру. Тада ће се мењати оштећена калдрма, али и комплетне инсталације, односно водоводне и канализационе цеви, поправљаћемо мобилијар... –  најављује градски менаџер Горан Весић који је са екипом „Политике” прошетао Скадарлијом. Велики залогај за неимаре биће и обнављање оронулих фасада. Тај посао радиће се у „цугу” – обнављаће се комплетне фасаде како би зграде заблистале.

У центру Београда, истиче Весић, индустрија не може да се развија, па су зато туризам и услужне делатности ту наши адути. У фокусу градских челника су Калемегдан, Храм Светог Саве и Скадарлија, као места која су и туристима најомиљенија. Њима ће се, у Београду будућности, посветити још више пажње.

– Комисија, на чијем сам челу, дефинисаће туристичке зоне и туристичке локације, а једна од најважнијих нам је Скадарска улица. Ту ћемо прописати правила која ће се разликовати у односу на друге делове града. Знаће се тачно врста музике која је овде добродошла, мобилијар, ограде ресторана... Биће одређено и какви садржаји су погодни. Неће бити ноћних клубова. За њих има места у другим деловима града, они овде не припадају. Идеја није да униформишемо Скадарлију, него да очувамо традицију и добро познат дух ове улице – прича градски менаџер док пролазимо поред Куће Ђуре Јакшића.

Горан Весић: Знаће се врста музике која је добродошла у најстарију туристичку четврт, мобилијар, ограде ресторана... и какви садржаји су погодни 

Укупна вредност реконструкције је 14,2 милиона динара, од тога је 10 обезбедило Министарство трговине, туризма и телекомуникација, а 4,2 милиона даје град. Весић очекује да ће калдрмисање и зонирање туристичких зона бити завршено до краја године, али додаје да је за потпуно обнављање ове четврти потребно и неколико година.

– Морамо да размислимо и о надлежности над Скадарлијом. Сматрам да о њој не може да брине општина, јер је то посао за град. Не желимо да отмемо Скадарлију, она ће и даље остати на Старом граду, али пошто су потребна велика улагања, сама општина за то нема довољно новца. Мораћемо да видимо да ли ћемо направити посебно предузеће или ћемо Скадарлију ставити под управу неког од постојећих – каже Весић.

И чланови Друштва за очување, уређење и развој ове улице „Скадарлија” са нестрпљењем очекују њено преуређење.

– Од бабе ћемо направити девојку – срећан је председник Драган Глигоријевић.

На последњој седници друштва, напомиње, чланови су разговарали о начинима на које могу допринети бољитку боемске четврти.

– У контакту са туристима схватили смо да су јеловници у свим објектима уједначени и да постоји потреба за отварањем дечјег, рибљег и веганског ресторана, али и славског где ће моћи да се пробају посна и монашка храна. Уз то, планирамо отварање Скадарлијске туристичке куће, продавнице сувенира, музеја... То ће све побољшати понуду и поправити угођај нашим гостима – истиче Глигоријевић.

 

Фонтане пива, вина и фрапеа

„Вина, Мило! – орило се, кад је Мила овде била. Када Миле нема више, туђе руке вино носе”, писао је један од најчувенијих скадарлијских боема Ђура Јакшић не помишљајући да ће тадашње лепе крчмарице заменити апарати. Али, судећи по најавама Драгана Глигоријевића, такав сценарио није далеко.
Обновљена најпознатија градска калдрма могла би да добије и мале фонтане из којих ће тећи пиво, вино, фрапе од малине и незаобилазна скадарлијска вода, која је, уверен је Глигоријевић, најбоља у граду. Три специјалне точилице требало би да се нађу код ресторана „Велика Скадарлија”, „Српски великани” и „Фамилија”. Шетачи који би желели да се освеже, купују криглу са чипом на дну која им омогућава одређен број точења. Кад засите жеђ, чашу могу понети са собом као сувенир.

 

Глумци, песници, политичари...

Кафана „Три шешира” наследила је госте порушених „Дарданела”, а убрзо су почели да ничу и остали угоститељски објекти. Инспирацију за неке од најлепших стихова, прозних дела, слика... уметници су налазили баш уз чашу вина на скадарлијској калдрми. Ту су долазили Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Ђура Јакшић, Жанка Стокић...

Скадарлија се под кожу увукла и бројним гостима из иностранства. Посетили су је британска краљица Елизабета, италијанска глумица Ђина Лолобриђида, амерички глумац Берт Ланкастер, режисер Никита Михалков...

Председник Александар Вучић прошле године овде је опанчићима почастио и Џозефа Бајдена, потпредседника САД за време Барака Обаме, а калдрмом се прошетао и европски комесар за проширење Јоханес Хан


Sacen International

Međunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva

Dr Ivana Ribara br.77/3,
11070 Novi Beograd

tel: +381 (0)11 215 45 45
tel: +381 (0)63 225 422

sacenbg@eunet.rs, sacenbg@gmail.com

Prof.dr Dragan Gligorijević, 
Predsednik Sacen International-a

Copyright © 2016 XLeco demo design